foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
Међународни дан људских права обележава се 10. децембра

ОШ "Милорад Мића Марковић"

Мала Иванча

ПОЧЕЦИ

Основна школа „Милорад Мића Марковић“ у Малој Иванчи организована је као образовно-васпитна установа са подручним одељењима:

  • Мала Иванча, матична школа, од првог до осмог разреда;
  • Мали Пожаревац, издвојено одељење, од првог до осмог разреда (наставу од петог разреда похађају и ученици из Сенаје) и
  • Поповић, издвојено одељење, од првог до четвртог разреда.

Седиште Основне школе „Милорад Мића Марковић“ је у Малој Иванчи, Трг братства и јединства 8.
Од ове три месне заједнице које данас покрива наша школа, прва школа је почела да ради у Поповићу. У овом селу је постојала општинска, сеоска школа од 1842. до 1843. године. Године 1867. отворена је школа у згради Исаила Матејића, механџије. Зграда се састојала из једне учионице, собице за ручавање и отвореног трема. Први учитељ је је био Јосиф Марковић. Године 1899. саграђена је нова школска зграда са две учионице, а стара је служила за учитељске станове. Ове зграде постоје и данас и заштићене су као културно добро – споменик културе. Зграда из 1867. године поседује сва типска обележја шумадијске чатмаре, типа који доминира архитектуром ове области током 19. века. Заједно са двориштем у коме је су лоциране зграде представљају историјски ансамбл ретко где очуван. Осамдесетих година прошлог века биле су реконструисане за уметнички атеље архитекте Богдана Богдановићa и биле су место окупљања уметника, постдипломаца, али пар година касније су напуштене. Данас су у лошем стању и пропадају.
Иако је Закон о основним школама, којим се прокламује принцип обавезног школовања за сву децу донет 1882. године, архивска грађа, којом школа располаже, показује да су ову школу похађала мушка деца. Тек почетком 20. века, тачније доласком Анке Каћански (касније Марковић), у уписницама се појављују имена девојчица, деца учитеља и службеника.
Познатији учитељи у Поповићу били су Јован Цветковић (1870. - 1879.), Анка (1899. - 1936.) и Милорад Марковић (1912. - 1941.)
Нова школа, која се и данас користи, направљена је 1961. године, а у њој и два стана за учитеље.
Школска зграда у Малом Пожаревцу направљена је 1862. године од слабог материјала. То је чатмара која је имала једну учионицу и једну собу за ђаке. Зграда је очувана до данас, под заштитом је државе као добро под претходном заштитом, али је запуштена и неупотребљива. Ову школу су похађала деца из Ђуринаца, Шепшина и Сенаје до отварања школа у тим селима.
Важно је напоменути да је до осамдесетих година 19. века, од 147 села београдског округа само 51 имало школу.
Године 1932. саграђена је школа у којој се и данас ради. Дозидана је и реновирана 1994. године. Познатији учитељи су били: Милан Буквић (1868. – 1878.), Аксентије Ивановић (1862. – 1892.), Раде и Драга Миловић (1892. – 1914.).

100 ГОДИНА ШКОЛЕ У МАЛОЈ ИВАНЧИ

Прва школа у Малој Иванчи озидана је 1906. године, а почела са радом 1907. године. Дрвену грађу дали су мештани села, а такође су и циглу пекли сами. Сам плац на којем је подигнута школа је имао око један хектар површине и био је ограђен. Око школске зграде била је још једна ограда од плетене жице. Ова ограда је била причвршћена на бетонске стубове. Имала је три капије зелено офарбане. На средњој је била калемљена винова лоза, а на врху капије мали уграђени авион са пропелером који се на ветру окретао. На бетонским стубовима биле су велике саксије са цвећем, такође зелено обојене. Ове су капије подсећале на постанак села које је имало три капије. Авион је симболизовао значај школе и њену улогу у људској цивилизацији. Унутра, у тој огради, испред школе била је ливада са цвећем и у њој мала шумица туја и борова, а на крају шумице мали хладњак павиљон. На јужној страни дворишта био је виноград са хиљаду чокота калемљене лозе подигнуте на шпалире, а пред њим поређане кошнице са пчелама. До тада су ђаци из Мале Иванче учили школу у Малом Пожаревцу или Поповићу. Школа је имала четири учионице. Први учитељи је био Глигорије Крушевчанић. Године 1909. отворено је друго одељење, а 1927. године треће. У то време ђаци су ишли у школу и пре и после подне. Од 11 до 13 сати било је време ручка. Они који су живели близу школе ишли су кући, остали су ручали у школи. За време Другог светског рата школске зграде у Малом Пожаревцу и Малој Иванчи користили су Немци као касарне. У Малој Иванчи настава је држана у кућама Љубомира Савића, Чеде Ђорђевића и Исе Жмурића. Радила су два учитеља у два комбинована одељења. Школска архива је делом уништена, а са њом и главна уписница. У Малом Пожаревцу школа је радила у Задружном дому, било је четири разреда и четири учитеља. Школска зграда у Малој Иванчи дограђена је 1959. дозиђивањем једног спрата на постојећи објекат и тада је прерасла у осмогодишњу школу. За време изградње настава је држана у Дому културе.

ШТА ЈЕ БИЛО ПОСЛЕ

После Другог светског рата школа у Поповићу је имала четири разреда (од првог до четвртог) и два учитеља која су радила у комбинованим одељењима. До 1961. године ова школа је била самостална и непотпуна, а онда је је Одлуком Општине Сопот 1961. године припојена Основној школи у Малој Иванчи и ђаци су од петог разреда долазили у Малу Иванчу, а пре тога су наставу похађали у Раљи. Године 1969. Школа у Малој Иванчи добија име Милорада Миће Марковића, познатог учитеља и социјалисте.
Милорад Мића Марковић је рођен 1887. године у Соко Бањи, учитељску школу је завршио у Алексинцу и 1905. године је постављен за учитеља у Великом Крчимиру. Године 1912. постављен је за учитеља у Поповићу, где је остао до 1941. године. Као резервни официр српске војске учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Као официр југословенске војске 1941. је одведен у Немачку, у логор, где је провео све време рата. У Поповић се вратио 1945. и тада је постављен за начелника Просветног одељења ослободилачког народног одбора округа београдског. Припадао је групи учитеља која је 1907. године основала Клуб учитеља – социјалдемократа у Србији – прва социјалистичка организација учитеља код нас.
Школа у Малом Пожаревцу постала је потпуна основна школа 1958. Осим ђака из Малог Пожаревца ту су ишли од 1955. године и ђаци из Сенаје (општина Младеновац). Касније је у Сенаји формирано издвојено одељење школе у Влашкој са четири разреда (од првог до четвртог разреда), ђаци из Сенаје од петог разреда и даље похађају наставу у Малом Пожаревцу. Ова школа је 1965. године добила име народног хероја Љубивоја Гајића. Сарађивала је са школом у Умчарима, одржавани су спортски сусрети и такмичења и постојала је идеја да се ове две школе споје у једну.
Међутим, решењем Скупштине општине Сопот од 7. октобра 1970. године Основна школа „Љубивоје Гајић“ припојена је Основној школи „Милорад Мића Марковић“ у Малој Иванчи ради побољшања услова рада и боље стручне заступљености наставе (често су у старијим разредима предавали учитељи, јер није било наставника за све предмете). Постојала је идеја да се направи нова школа за ученике из сва три села, али та идеја није остварена.
До деведесетих година 20. века било је и до 800 ђака у школи, У Малом Пожаревцу по једно одељење у свим разредима, а у Малој Иванчи по једно одељење од првог до четвртог разреда и по два одељења у старијим разредима.
У Малој Иванчи постојала је зграда старе општине, која је од изградње Дома културе 1956. године преправљена у два стана, а када у њима више нико није становао срушена је 1976. године. Године 1966. изграђена су још два стана у дворишту школе, а у то време су у дворишту школе у Малом Пожаревцу сазидана два стана, а и стара школска зграда је ада-птирана у стан.
Иако су наставници долазили углавном из Београда, неколико је живело у селу, тако да су још више били везани за школу и село у коме су радили. Од шездесетих до осамдесетих година 20. века, школа је имала важну улогу у организовању културних програма у селу. У Малој Иванчи је коришћена сала Дома културе за приредбе поводом државних празника и Дана школе, али сарадња школе и села је била свакодневна. Ђаци и наставници су учествовали у организовању програма за грађане села: драмске представе, концерте фолклорних ансамбала, игранке са живом музиком, плесне школе. За то су били заслужни наставник Ратко Сфорцан, наставник енглеског језика, који свирао хармонику и Ратко Ивковић, наставник физичке културе, који је био члан КУД „Бранко Крсмановић“, те је водио фолклорну секцију. Ова секција је наступала по многим градовима Србије, а 1968. године, били су први гости у Дому пионира у Београду. Ђаци Основне школе „Милорад Мића Марковић“ били су врло успешни у такмичењима рецитатора и на градским такмичењима освајали прва места.
У спортским такмичењима нарочити успеси постигнути су у женској одбојци. Наставник математике, Драган Сретеновић, из Малог Пожаревца је водио женску одбојкашку екипу и оне су освојиле друго место у Србији.
Угледни ђаци ове школе су: Зорица Виторовић Бијелић, одбојкашица, данас међународни одбојкашки судија; Татјана Сретеновић, доктор молекуларне биологије, живи у Немачкој и ради пројекат на постдокторским студијама; Томислав Јовановић, професор на Филолошком факултету у Београду.

ДАНАС

Данас је објекат школе у Малој Иванчи у лошем стању, јер је кровна конструкција дотрајала, рогови покривљени, тако да је кров знатно улегао. Део објекта није за употребу. Због недостатка простора тренутно у једној од ове две учионице наставу похађају ученици првог и седмог разреда.
Грађевинска инспекција СО Сопот је решењем забранила коришћење дела спрата овог објекта, те је неопходно извршити санацију кровне и таванске конструкције.
Поред школе је 1974. сазиданао обданиште са централним грејањем и тада је и у школи инсталирано грејање. У обданишту су на доњем нивоу опремљене кухиња и трпе-зарија и оне су до деведесетих година 20. века коришћене и за спремање ђачке ужине.
Ради уштеде горива, а због малог броја деце просторије обданишта су коришћене као учионице, а трпезарија као сала за физичко од 1993. године. Од 2005. године поново се користи за наставу зграда школе иако су услови за рад лоши. Зграда школе у Малом Пожаревцу је реновирана 1994, дограђене су две учионице и наставничка зборница. Просторије за рад у оба издвојена одељења се загревају на дрва и угаљ.
Школски објекти у Малој Иванчи и Малом Пожаревцу немају пратећи простор за културн и јавни живот и рад ученичких организација, не постоје фискултурне сале и радионице, те су материјално-технички услови за рад незадовољавајући. Недостаје нам учионички простор, кабинети, специјализоване учионице, наставна средства. Школа поседује неколико компјутера које користе наставници и запослени у администрацији, али ђаци их не користе.
У Малој Иванчи и Поповићу постоје школске библиотеке, а у Малом Пожаревцу једна просторија служи као библиотека и учионица за географију и историју.
Школска дворишта су велика, спортски терени су, изузев у Поповићу, оштећени, асфалтну подлогу је пробила трава, на појединим местима је окруњена, па је могућност повређивања ђака велика.
Школа има 302 ђака у 18 одељења. У школи ради 45 радника, од тога 15 наставника предметне наставе, 10 наставника разредне наставе, два вероучитеља, педагог, библиотекар и запослени на организационим и административно-техничким пословима.
Дан школе се обележава 24. маја и једино се за тај дан окупе сви ђаци и сви запослени на заједничкој прослави у Малој Иванчи. Тог дана ђаци се представљају својим друговима, родитељима и гостима, певају, свирају, рецитују, глуме, играју и надмећу се у спортским дисциплинама. Ученици који су постигли најбоље резултате на такмичењима у току школске године се похваљују и награђују књигама.
Од 1991. у школи се поново слави дан Светог Саве у сваком објекту посебно. Ђаци ујутру иду у цркву на литургију, свештеник у школи сече колач са домаћином славе, ученици певају химну Светом Сави, говоре о његовом животу, казују стихове, свирају и играју народне игре Шумадије.
У школи се организују и приредбе поводом Нове године, Дана жена, завршетка школске године.
У школи раде секције: литерарно-рецитаторска секција, драмска секција, ликовна секција, географска секција, еколошка секција, одбојкашка секција, фудбалска секција, секција за неговање народне традиције.
Школа сарађује са школама у окружењу, са месним заједницама, установама у области културе. Нарочито је добра сарадња са Градском библиотеком у Сопоту, посебно са одељењем у Малом Пожаревцу. Ученици и наставници наше школе су чланови те библиотеке, за ђаке у Малој Иванчи и Поповићу књиге се доносе из Сопота у школске библиотеке да би коришћење било једноставније.
Процес развојног планирања започео је у школи 2005. године, а циљ је стетско и функционално уређење школског простора. Жеља је наставника и ученика, као и свих запослених и локалне заједнице, да се школски простор стално уређује, улепшава да би свима било драго да долазе у школу и у њој се добро осећају.

Слађана Галушка, библиотекар

Текст је писан 2007. године и преузет је из школског часописа Чаролије, бр.2.

2017 Copyright OŠ Milorad Mića Marković Rights Reserved