Ток пројекта

 

 

Припрема

Премијера

Реприза

 

 

 

školsko dvorište

 

О пројекту

Када сам летос размишљала о пројектној настави за ову школску годину, уопште нисам имала дилему око теме коју треба изабрати, пошто се баш ове године навршава два века од Његошевог рођења. Као професор српског језика и књижевности, при том пореклом из Црне Горе, сматрам да би, у најмању руку, било необично да сам заобишла обележавање овог јубилеја. (Исто као што је прилично необично да су се обе државе које је Његош сматрао својима, Србија и Црна Гора, прилично немарно однеле према овом великану наше књижевности, историје и културе, а у исто време овај јубилеј је врло свечано обележен у Паризу, Москви, Петрограду и другим великим европским културним центрима).

Од тренутка када сам решила да радимо на овом пројекту, до реализације, прошло је неколико месеци. За то време смо у школи размењивали идеје, разговарали, делимично и изменили првобитну замисао, а последњих месец дана сви заједно интезивно радили на реализацији осмишљених идеја.
Крајем месеца октобра саопштила сам ученицима тему којом ћемо се бавити и објаснила да ће у том пројекту бити укључени следећи предмети: српси језик, историја, грађанско васпитање, ликовна култура и информатика. А онда је наша библиотекарка Слађана Галушка дошла на идеју да све то објединимо са темом медија, па смо уз онај планирани историјски и књижевни осврт на Његоша, по њеној замисли, направили и један необичан приступ теми из садашњег тренутка у облику телевизијских емисија које прате Његоша. А ту смо онда добили могућност да укључимо и француски и енглески језик, па самим тим показали претензију да радимо можда најопсежнији пројекат у школи, до сада, нарочито када се узме у обзир да смо заступили ученике и осмог и седмог разреда, како из Мале Иванче, тако и из Малог Пожаревца. Скоро сви су добили конкретна задужења, организовали смо више тимова ученика, који су, уз помоћ наставника, истраживали, читали, анализирали, писали, извештавали, глумили, вежбали и често се, у свему, забављали.
Знам да Његошев језик многима данас делује архаично, па самим тим и херметично, али његова мисао је потпуно универзална и свевременска, па се надам да је и нашим ђацима овај геније блиставог ума, просвећеног духа и моћне речи, сада мало приступачнији, дражи и разумљивији. Осим тога наши ученици су током рада на овом пројекту унапредили своје социјалне вештине, међусобну сарадњу, учили се вештинама истраживачког рада, развијали своју креативност и критичко мишљење, а кроз то и створили позитивну слику о себи и стекли веће самопоуздање.

Данка Стојановић, наставник српског језика

(Поздравна реч на почетку јавног часа)